Polazak Jadrolinije u deset sati, cini mi se normalno vreme… jer blizu je to…
Odlucile smo se za severozapadnu stranu otoka, za Bozavu.
Bozava se nalazi u uvali okruzenoj borovom sumom i divnim mirisima koji dolaze sa mora. Prvi put se pominje 1327. godine pod nazivom Bosane, dok ostaci u blizini poticu iz doba Ilira.
U Bozavi sacekasmo autobus ( jedan od onih sto idu na sat vremena, ako je radni dan ) :)) i krenusmo u avanturu… da upoznamo toga cuvenoga zavodnika Jadrana.
Osim ove jadransko plave koja oduzima dah jos nekoliko boja vlada ovom lepotom. Crvena, izrazito crvena boja zemlje i prelepa umirujuca zelena, boja borova, maslina i cempresa koja je kontrast ovom plavetnilu.
Put koji nas je vodio sve vise duz otoka je neverovatan. Vrluda cas na jednu, cas na drugu stranu otoka. Cas planina, pa more, pa opet planina. Gde god da se okrenes vidis lepotu i nesto zanimljivo.
Sela su sagradjena u brdima iznad uvala i imaju odlican pogled na pucinu. Sa mora je dolazilo i dobro i zlo tako da su morali imati dobar pogled i vreme da smisle sta ce uraditi u odredjenoj situaciji. ( hvali more, drzi se kopna) sto bi rekli nasi stari.
Dugi otok svoju istoriju pise hiljadama godina, a da je bio naseljen od najranijih vremena svedoce gradjevine duz celog otoka. Arheolozi su 2011. godine pronasli ostatke ljudskog kostura, cija se starost procenjuje na 11 000 godina. Nazvali su ga ” najstariji Dalmatinac Sime “.
Cesto su mu menjali imena, pominje se pod imenom Pizuh,Insula Tilago, Insula Magna, Insula Maior.
Dugi otok je mesto za opustanje i uzivanje. Posle duge setnje i traganja za plazom Sakarun i Velim ratom odlucismo se za uzivanje u svezoj i jednostavnoj hrani i picu… uz miris zalfije, cempresa i mora…
Otocima se treba vracati, pa tako i ja moram da se vratim u jugoistocni deo da obidjem Park prirode Telasicu i Nacionalni park Kornati.
